Zvezda

Zvezde, sjaj zvezda na noćnom nebu. Lepota, božanska kreacija.

Jedna priča kaže, da je svaka od tih zvezdica, titravih lepotica na nebeskom svodu, duša čovečija, duša, koja nikad ne umire, za razliku od trošnog i grešnog tela.

Druga, ne priča, već teorija, naučna, nam objašnjava, da kada na noćnom nebu ugledamo sjaj neke zvezde, ta ista zvezda odavno je već mrtva, nema je ne postoji više, nestala je , eksplodirala , spojila se sa vaseljenom koja je stvorila . Ali, sjaj zvezde – svetlost njena, putuje, potrebno je vreme da stigne do našeg noćnog neba, da uđe u naš vidokrug, ogreje i razveseli nam dušu.
Kako neobično i tužno, zar ne. Zvezde nema, nestala je a mi obasjani njenom svetlošću pronalazimo svoj put.

Ovo je priča o Gordani.
dalje