- Ajde, Batice, nemoj sada da prekidaš, sad baš postaje ludo. Vauu, mili, koje smo ti mi face! Ja prva riba u novinarstvu a ti budući politički vrh ove naše zemlje. To mu dođe kao onaj, kako beše, francuski predsednik i ona njegova, kako ono beše… Doduše ona je bila manekenka, ali šta ima veze. Bato, ovo je ludo, pričaj dalje. Goksi , ljubavi , ne sekiraj se smislićemo mi nešto i za tebe, ako Gradimir neće. – Jovana je došla do reči, bilo je malo teže zaustaviti je u oduševljavanju perspektivnom budućnošču, koja im je sada bila nadohvat ruke.
- Ja da se sekiram, pa ja imam pune ruke posla pored Vas dvoje, ko vodi računa, kako ćete da izađete među svet, ko Vas oblači, šminka? Nego Bato, hoćeš li nešto da popiješ pre nego što nastaviš? – eto I Goksija u dijalogu.
- Uff, ja bih najradije, ne znam ni ja šta bih najradije. Otvori prozor Goksi, please! Da li ste osetili miris lipa. Danas me proganja taj miris. Znam da je još rano, osetiće se za koji dan. Tako mi je potrebno da osetim miris lipe posle onih smradova od danas.
- Kakvih sad smradova ? – začudila se Jovana .
- Smradova, ljubavi, pravih smradova, kako se tebi čini stajsko đubrivo, smrdi ili miriše?
- Dobro, pričaj dalje, slušamo ….
ceo tekst
Нема коментара:
Постави коментар