Jutro nije moje doba dana. Nikada nije ni bilo. Što si starija, budićeš se sve ranije i ranije, govorili su mi oduvek. Ma, nema veze to sa životom. Ne volim jutro, ne volim da ustajem rano ujutru i to je tako bilo, tako je sada i tako će i ostati.
Ali, jutros poranih. Iz sasvim opravdanih razloga, doduše. Lepo jutro, nije pretoplo, onako mestimično oblačno, mirno. Dobro, popila sam natenane kafu, lagano došla sebi, koliko je to moguće u tim ranim jutranjim satima. Kao OK sam.
ceo tekst
Нема коментара:
Постави коментар