Ne, ovo nije ni metafora, ni neki post sa nekom pozadinom punom simbola. Ovo je priča o umiranju u Beogradu. Tužna, ružna, da ružnija ne može biti. I svi je znamo, želim da je niko ne doživi više u Beogradu, pusti snovi, bojim se.
Ističem Beograd u nadi, želji da u drugim gradovima, koji su ipak manji, žive ljudi, zdravstveni radnici, koji imaju dušu ili bar lepu reč za svoje pacijente, da tamo nije sve u novcu. Ne znam, nadam se!
ceo tekst
Нема коментара:
Постави коментар