Kad god uhvatim daljinski za Tv, pokajem se. Neke navike ipak ostaju, tako da i ja dohvatim pomenuti upravljač, tu i tamo, ne baš preterano orno, ali šta je tu je.
Sinoć vrtim kanale i dođoh do B 92 i – ostadoh, ne preterano dugo, priznajem. Utisak nedelje, ne gledam ga godinama, utisak je – sve već viđeno. Nije to tema.
Scena sledeća – Čeda, gro plan, urla čovek iz petnih žila. Dere se samo tako, po običaju mlati rukama kao vetrenjača, eh, taj govor tela.
nastavak teksta
Нема коментара:
Постави коментар