Muški sin

Nešto ju je trglo, otrglo iz ništavila u kome je plutala. Nije bila svesna ni vremena ni prostora.

….

Čudno je to. Na neki načim fascinantno. Nije pokušavala da pronađe suštinske odgovore. U stvari nije ni želela odgovore. Želela je samo svoj život, takav, kakav je, mali, ništavni, beznačajni.

Sumrak . Mrak se širio, prodirao u poznati prostotr. Gasio je dan, otimao joj život.

nastavak teksta

Pomozite doktore, tako Vam Vaše etike…..

An apple a day keeps the doctor away, kaže dobra, stara engleska izreka. Pošto je situacija sa jabukama, malo čudna na ovom našem brdovitom Balkanu, pisala vam je Amarilis o tome, a može opet ako je potrebno, elem nema jabuka (čitaj, skupo) mora se kod čika doktora.

S knjižicom u ruci krenula Amarilis put Doma zdravlja.

nastavak teksta

Nešto sasvim lično – moja istorija (kratka) blogovanja

Sad sam nešto računala, pa sam ipak proverila, blogujem od novembra 2009 godine. Nije neki staž, da bih mogla da se pohvalim da sam iskusna ili prekaljena blogerka. Ni blizu! Ali, radilo se nešto, blogovalo se.
Pročitala sam nedavno post – kako blogovati. Post je sjajan, pročitajte ga ako niste do sada. Sem što me je zabavio, bacio me je u taj, na početku pomenuti period, kada sam ja počinjala da blogujem, kako sam odbolovala te dečje bolesti (neke uspešno, neke se vrate s vremena na vreme a neke me bogami rasturaju i danas).
Uz Ivinu dozvolu – hvala Iva :-) – malo ću da razmotrim njene preporuke na svom slučaju, možda usput dodam još nešto. Priznajem, sve sam ih prošla stavku po stavku u mojim fazama blogovanja, pa sam se nešto malo i razsentimentisala i eto posta.

nastavak teksta

Ekskluzivno – lice mesta

Vreme sadašnje, tačnije jučerašnje. Vraćamo se nas dvoje onako, pomalo omamljeni sa Ade. Sunce još prži iako je tu oko 5 popodne. I mi bi kući, domu svome, tu smo blizu, samo što nismo stigli. Da uđemo na parking. Ne može!

nastavak teksta

Kevo, ne smaraj! – u ime svih emo mama

Moj omiljeni i obožavani razulareni kabadahija po imenu Dži, poznatija Džiadžojka je napisala post i isprozivala mamu. Pošto mi se čini da pomenuta mama ne bloguje, iako bi sigurno imala šta da nam pametno kaže, evo druge mame, koja se našla prozvana u postu a bogami u komentarima.

nastavak teksta

Rapsodija u š-molu

Poranila Amarilis (opet!). Danas su u pitanju ozbiljne rabote, moraju poslovi da se završe, znači – mora da se stane u red. A za to mora da se porani.
Skip the intro (pobogu, preskoči uvod i pređi na stvar).
Stigla Amarilis do željene destinacije, udahnula duboko i – zakoračila u šalter salu.
I – ukopala su mestu, prazno, nigde nikog.

nastavak teksta

Ko to dahće po blogovima

Da se Amarilis nađe u čudu, ništa novo, to mu dođe redovno stanje stvari.

Možda zato što sam takve prirode, ružičasta skrama mi je navučena preko očiju od rođenja ili je to zato što radim sa decom, pa mi je uglavnom sve u cvetićima, ptičicama, onako poletno, ko će ga znati. To je što je. Puknem i ja ponekad, nije da nije.

Ali, sad sam baš potresena.

nastavak teksta