Mnogo volim da blogujem. Kad malo bolje razmislim, ja moram da blogujem.
Pročitah negde u nekim onostranim (mislim s one strane okeana) istraživanjima, da se kod korisnika neta, onih zavisnih (moj slučaj) stvaraju sasvim nove neuronske veze, koje naprosto teraju zavisnike da razmišljaju a samim tim i da se izražavaju u formi posta. A pošto spadam u onu vrstu (bez obzira na moje cvetići-sunašće-ptičice fazon) koja bi progovorila na du…., znate već, onda moram da progovorim na blogu, što zbog pomenutih neurona, što zbog činjenice da mi je pomenuti deo tela non-stop zauzet sedenjem pred kompjuterom.
nastavak teksta
Нема коментара:
Постави коментар